Besplatan Hyper-V bekap: kako da bekapujete Hyper-V virtuelne mašine

Šta ćete podesiti

BackupZit pravi bekap Hyper-V virtuelnih mašina preko agenta na Hyper-V hostu; u mašinama se ništa ne instalira. Windows i Linux gosti rade dok se bekapuju. Web konzola zakazuje poslove, čuva istoriju i pokreće vraćanja. BackupZit je besplatan i otvorenog koda (AGPLv3), bez ograničenja broja hostova i mašina.

• Šta vam treba
• 1. Konzola
• 2. Skladište
• 3. Agent na hostu
• 4. Posao bekapa
• 5. Konzistentni bekapi
• 6. Kopija van lokacije
• Vraćanje
• Ograničenja

Šta vam treba

• Hyper-V host: Windows Server 2016 ili noviji sa Hyper-V ulogom, ili Windows 10/11 sa Hyper-V-om. U klasteru — svaki host.
• Mesto za BackupZit konzolu: mala Linux VM sa 2 vCPU, 2–4 GB RAM-a i diskom od 16–20 GB. Konzola sama ne čuva podatke bekapa, pa može da radi kao VM na istom Hyper-V hostu.
• Skladište za bekap van hosta — na primer SMB deljeni folder na fajl serveru ili NAS-u, Linux server preko SFTP-a, S3 kompatibilan bucket ili BackupZit ojačani repozitorijum (hardened repository). Agent piše direktno na njega.
• Mreža: agent pristupa konzoli na TCP portu 8443.

Korak 1 — Instalirajte konzolu

Najbrže na Hyper-V-u je gotova slika mašine backupzit-appliance-vhdx.zip sa stranice za preuzimanje (Debian, PostgreSQL i konzola, već podešeni):

1. Raspakujte backupzit-appliance-vhdx.zip u folder u kom držite diskove mašina.
2. U Hyper-V Manageru napravite mašinu generacije 1 sa 2–4 GB RAM-a, povežite je na virtuelni svič i izaberite raspakovani VHDX kao postojeći disk.
3. Pokrenite mašinu. Na njenom ekranu piše adresa web konzole i početna lozinka korisnika admin. Otvorite https://<adresa>:8443, prijavite se i promenite lozinku. Pregledač će jednom upozoriti na samopotpisani sertifikat.

Na ekranu same mašine možete se prijaviti kao bzadmin i podesiti statičku adresu, ime servera i vremensku zonu (appliance počinje u UTC-u, a rasporedi rade po vremenskoj zoni konzole). Imate već Debian, Ubuntu, AlmaLinux ili Rocky Linux server? Skripta za instalaciju jednom komandom sa stranice za preuzimanje radi isto tamo.

Korak 2 — Dodajte skladište

U konzoli otvorite Storage i dodajte odredište. Uobičajeni izbori u Windows okruženju:

Ostavite uključeno Encrypt backups (podrazumevano): sve se šifruje AES-256 algoritmom na hostu pre nego što ga napusti. Konzola zatim prikazuje ključ za oporavak (recovery key) — odštampajte list za oporavak ili sačuvajte ključ u menadžeru lozinki, odvojeno od bekapa. Sa ključem, lokacijom skladišta i pristupnim podacima možete da vratite podatke i ako izgubite konzolu.

Korak 3 — Instalirajte agenta na Hyper-V host

1. U konzoli otvorite Agents i kliknite Create enrollment token. Dobijate kod za prijavu (BZ1-…) koji važi 7 dana i radi za proizvoljan broj mašina.
2. Preuzmite Windows agent MSI sa stranice Agents, pokrenite ga na hostu i nalepite kod kada ga instaler zatraži. Za više hostova radi i tiha instalacija preko GPO-a, Intune-a ili RMM alata:

   msiexec /i backupzit-agent.msi /qn ENROLLCODE="BZ1-..."

   Konzola može i sama da instalira agenta preko WinRM-a: Agents → Install on a machine from here, sa administratorskim nalogom koji se koristi samo za instalaciju i ne čuva se.
3. Za minut host se pojavljuje na stranici Agents sa oznakom Hyper-V · N VMs.

Agent radi preko interfejsa samog Hyper-V-a: Hyper-V PowerShell modula i Windows Virtual Disk API-ja. Konzola ne čuva Hyper-V pristupne podatke. U klasteru instalirajte agenta na svaki host.

Korak 4 — Napravite posao bekapa

1. Otvorite Backup jobs, napravite posao i izaberite agenta na hostu.
2. Izaberite Virtual machines (Proxmox VE, Hyper-V, VMware), zatim All VMs (and containers) on the host — mašine napravljene kasnije ulaze automatski — ili označite pojedinačne mašine.
3. Izaberite skladište iz koraka 2.
4. Podesite raspored, na primer svakog radnog dana u 22:00. Poslovi mogu i da se ponavljaju na 15 minuta do 12 sati, da rade jednom mesečno ili da krenu posle drugog posla.
5. Podesite čuvanje. Primer: 3 najnovija, 7 dnevnih, 4 nedeljna, 6 mesečnih čuva oko pola godine istorije sa dvadesetak tačaka za vraćanje.

Šta se dešava u svakom pokretanju:

1. Pravi se privremeni recovery checkpoint (backupzit_…) — tip checkpointa koji Hyper-V daje aplikacijama za bekap. Mašina nastavlja da radi.
2. Recovery checkpoint uključuje Resilient Change Tracking (RCT) za diskove mašine; pored njih ćete videti fajlove .rct i .mrt. Prvi bekap čita cele diskove; posle toga RCT javlja koji su se blokovi promenili od prethodnog bekapa i čitaju se samo oni.
3. Diskovi se čitaju u stanju checkpointa, u blokovima od 1 MiB — VHDX i VHD, uključujući lance ranijih checkpointa. Prazni blokovi se ne čuvaju, a blokovi koji su već u repozitorijumu ne šalju se ponovo. Svaki bekap je ipak potpuna tačka za vraćanje.
4. Checkpoint se uklanja i Hyper-V ga spaja u pozadini. Uz bekap se čuva konfiguracija mašine: generacija, CPU, memorija, mrežni adapteri (svič, VLAN, MAC adresa), kontroleri diskova, secure boot i TPM.

Primer iz BackupZit test laboratorije: Linux mašina sa diskom od 3 GB. Prvi bekap je pročitao 3 GB; sledeći, posle 64 MB novih podataka, pročitao je 96 MB.

Ugašene mašine se čitaju direktno, bez checkpointa. Na hostovima starijim od Windows Server 2016 nema recovery checkpointa: koristi se production checkpoint i svaki bekap čita cele diskove.

Korak 5 — Neka bekapi budu konzistentni na nivou aplikacija

Za recovery checkpoint Hyper-V traži od gosta da se pripremi:

• Windows gosti preko VSS-a upisuju podatke svojih aplikacija (SQL Server, Exchange, Active Directory…).
• Linux gosti zamrzavaju fajl sisteme ako su instalirani Hyper-V servisi — paket hyperv-daemons ili hv-vss-daemon, zavisno od distribucije.

Ako gost ne može ni jedno ni drugo, checkpoint je crash consistent — kao posle nestanka struje. Stranica pokretanja za svaku mašinu pokazuje koja je vrsta korišćena, pa odmah vidite kojim gostima još trebaju servisi.

Korak 6 — Čuvajte kopiju van lokacije (3-2-1)

Pravilo 3-2-1: tri kopije podataka, na dva različita medija, od kojih je jedna van lokacije. Dodajte drugi posao vrste Backup copy, izaberite Hyper-V posao kao izvor i odredište van lokacije, na primer S3 bucket sa Object Lockom ili ojačani repozitorijum u drugoj zgradi.

• Agent kopira postojeće bekape; mašine se ne čitaju ponovo.
• Šalju se samo podaci kojih još nema na odredištu, šifrovani ključem odredišta.
• Kopija ima svoj raspored i čuvanje, npr. 7 dnevnih na NAS-u i 12 mesečnih u oblaku.

Mašine i pojedinačni fajlovi vraćaju se iz kopije isto kao iz originala. Automatski testovi vraćanja (podrazumevano jednom nedeljno, pod Settings → Restore tests) čitaju nasumične blokove najnovijih bekapa mašina i proveravaju ih prema kontrolnim zbirovima. Više o nepromenljivim kopijama u delu zaštita od ransomware-a.

Vraćanje

Otvorite pokretanje bekapa (sa stranice posla ili iz Activity) i izaberite Restore a Hyper-V VM. Možete vratiti na isti host ili na drugi Hyper-V host sa agentom.

Kao nova mašina pored originala

• Pravi se druga mašina sa novim MAC adresama, pa može da radi u istoj mreži kao original. Podrazumevano dobija ime originala uz „restored" i datum.
• Automatski checkpointi su na njoj isključeni, pa njeno pokretanje ne ostavlja fajlove checkpointa.
• Mrežna podešavanja gosta vezana za MAC adresu (na primer netplanov match: macaddress u Linux cloud slikama) ne važe za nove adaptere.

Na mesto originalne mašine

Označite turn it off and replace its disks. BackupZit gasi postojeću mašinu, spaja njene checkpointe i menja njene diskove vraćenim. Mašina zadržava ID, mrežne adaptere i MAC adrese, pa poslovi, nadzor i mreža gosta rade i dalje. Stari diskovi se ne brišu nego se preimenuju u ….replaced-DATUM — obrišite ih kada vraćena mašina proradi. Ako originalna mašina više ne postoji, pravi se ponovo, sa novim Hyper-V ID-jem.

Šta vraćena mašina dobija

• Virtuelni svičevi se povezuju po imenu; ako sviča nema na hostu, adapter ostaje nepovezan.
• Svaka vraćena mašina dobija novi generation ID, pa kontroleri domena (Active Directory) bezbedno prepoznaju vraćanje.
• Opcije: folder za virtuelne diskove i da li da se mašina pokrene posle vraćanja.

Pojedinačni fajlovi

Kliknite Browse files u tabeli mašina na stranici pokretanja da vidite particije i volumene na diskovima mašine. Možete pregledati NTFS, ext2/3/4 i XFS, i unutar LVM-a, i preuzeti fajlove (više njih kao ZIP) ili ih vratiti u folder na bilo kom agentu — ne morate vraćati celu mašinu zbog jednog izgubljenog dokumenta.

Iz komandne linije

Sve radi i bez konzole, kao administrator na Hyper-V hostu — na primer kada posle havarije ponovo dižete host:

backupzit-agent hyperv list
backupzit-agent hyperv backup  --repo ... [--vmid N,N]
backupzit-agent hyperv restore --repo ... --vmid N --new --name IME --folder D:\VMs --start latest

--vmid je broj koji prikazuje hyperv list. Bez --new mašina se vraća na isto mesto; --overwrite potvrđuje da se diskovi postojeće mašine smeju zameniti.

Ograničenja

• Shared VHDX, VHD Set i pass-through diskovi se ne bekapuju.
• Instant recovery (pokretanje mašine direktno iz bekapa) postoji za Proxmox VE i VMware, za Hyper-V još ne — planiran je. Vraćanje Hyper-V mašine prvo kopira diskove.
• Hostovi stariji od Windows Server 2016 nemaju recovery checkpointe ni RCT, pa svaki bekap čita cele diskove.

Sledeći koraci

Preuzmite BackupZit, pogledajte sve mogućnosti za Hyper-V ili pročitajte celo poglavlje Hyper-V virtual machines u uputstvu u konzoli. Koristite i Proxmox? Pogledajte vodič za bekap Proxmox mašina. Pitanja su dobrodošla u GitHub Discussions; firme mogu dobiti komercijalnu podršku od MaxZit-a.